ЗАБЛИСТАЋЕ ЦРКВА КРАЉЕВИЋА МАРКА Гујон: Уредити српску светињу заиста велики благослов и част

ДУБОКИ су темељи Цркве Свете Недеље у "стојноме Призрену". Равно шест и по векова и још три године више. Досежу све до времена њеног ктитора Марка Краљевића и летњих месеци уочи Маричке битке. Баш тада је освештана, ту повише Бистрице, а у подграђу Призренске тврђаве.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/Slavisa Paunkovic

Невелика површином, али безгранична духовна лепотица саграђена наизменичним "ређањем" камених тесаника и опеке, на темељима раније Цркве Ваведења Пресвете Богородице, заблистала је 1371. за векове који долазе. Од тада памти много и претрпела је много: тежак турски земан, светло доба слободе током већине минулог века и опет, на прагу новог, мрак који је стигао на крилима албанског терора.

У Мартовском погрому 2004. у цркву су убачени стари мадраци, поливени бензином и запаљени. Пожар је тешко оштетио оригиналне остатке фресака, али насиљу ту није био крај па су са светиње скинули оловни кров и уништили улазна врата...

Али, вера чини чуда: заблистаће опет светиња краља Марка Мрњавчевића у Поткаљаји над Бистрицом где су пре НАТО агресије живели углавном Срби. За то су се постарали директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон и његова Хуманитарна организација "Солидарност за Косово".

- Неизмерно је задовољство помоћи обнову сваке српске светиње на КиМ, али урадити то у Призрену је заиста велики благослов и част - каже Гујон за "Новости".

- Планирамо да санирамо унутрашњост цркве, због великог проблема са влагом. Сви планови су завршени и рачунамо да ће радови бити окончани током лета. Наравно, све радимо у договору са Епархијом рашко-призренском.

Зашто је, питамо Гујона, његова ХО "Солидарност за Косово", која готово две деценије помаже Србима у нашој јужној покрајини, изабрала да обнавља баш цркву Свете Недеље?

- Зато што је у царском Призрену, а знамо какво је место овог града у срцима Срба. Зато што богослови из призренске Богословије, често недељом у њу долазе на литургију... То ме је посебно, дубоко дирнуло - одговорио нам је Гујон.

Фото И. Маринковић

Важна је Света Недеља Призренска и за српску средњовековну историографију по натписима у њој пронађеним. Први је од "младог краља Марка" на порталу припрате, а други Марине Струје на надгробној плочи у поду цркве. Оба су из 1371. На надвратнику дугом око метар и по, чији су сви делови очувани уклесан је натпис из кога се види да је у цркву "Пречистије наше владичице Богородице, Входа јеје сазда се и пописа (ослика) повеленијем и с откупом господина младаго краља Марка-Лета 1371".

Натпис је један од најлепших примерака наше средњовековне епиграфике. Како објашњавају стручњаци, он потврђује постојање институције савладара тј. "младог краља" а не само будућег престолонаследника још за живота владара, па је поред својих језичких и епиграфских квалитета драгоцен и историографски докуменат.

Значајан је и натпис са надгробне плоче монахиње Марине, по графичким квалитетима, али и због чињенице да се у њему по први пут среће старо женско народно и словенско име Струја. Лепо резаним, танким словима, складно у пет редова пише да се "2. маја 1371. преставила раба божја Марина а мирским (народним) зовом Струја сврстница (супруга) челника Манка" и завршава се поетским слогом "иже (ви који) прочитает реците ми вечнаа памет". И хоће. Молиће се Срби у Цркви Свете Недеље, за њу, за свој народ, јер Призрен никада неће пустити да га заборавимо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације